Održiva mostogradnja

14.04.2015. | Priredio: Branislav Savić d.i.a. | Build magazin

Sa „zelenom gradnjom“ koja je postala svakodnevna stvar, primeri mostova sa primetnim „zelenim“ karakteristikama se sada mogu pronaći u celom svetu. Pešački most „Kurilpa“ u Brizbejnu, Australija, projekat biroa Cox Architects, koristi mrežu od 84 solarna panela za napajanje LED rasvete koja osvetljava most.

U Balibofiju u Irskoj, inženjeri su postavili svetlosni sistem koji se napaja strujanjem reke koju premošćava. A u San Dijegu, u Kaliforniji, inženjeri su predložili novu strukturu koja ima LED svetlosni šou koji se ponavlja svake noći i napaja obnovljivim izvorima energije, uključujući i vetroturbinama. Da li ovi dostojanstveni, impresivni prelazi predstavljaju vrhunac održive mostogradnje?

Pre nego što možemo da odgovorimo na to pitanje, moramo prvo definisati pojam „održive mostogradnje“. Pretpostavljamo da taj termin može da evocira slike struktura poput ovih gore navedenih u glavama mnogih inženjera kada čuju taj pojam. Ili, možda oni zamišljaju živopisne strukture od lepljenog lameliranog drveta koje se uklapaju harmonično sa svojim okruženjem u nekom nacionalnom parku. Naime, jedina zajednička nit bi bila da su ove slike vrlo malo primenjive u stvarnom svetu i svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju inženjeri. Ukoliko bismo bili pragmatični, mnogi od nas bi brzo odbacili koncept održivog mosta kao nešto nepraktično, ili u najboljem slučaju, sa ograničenom upotrebljivošću van sfere zelenog dizajna.

Trostruka poenta

U stvarnosti, takve slike i osnovne pretpostavke koje ih prate nisu dobre. Hajde da preformulišemo diskusiju, održivi dizajn bilo kog tipa se obično definiše kao „razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Polazeći od ove osnovne definicije, održivi inženjerski projekti kao što su projekti mostova mogu stoga biti definisani kao projekti koji su zamišljeni, projektovani, izgrađeni, kojima se upravlja i koji se održavaju (i eventualno stavljaju van službe) na takav način da ove aktivnosti zahtevaju što je moguće manje od prirodnih, materijalnih i energetskih resursa okolnih zajednica.


Primer trostruke poente održivosti

Koncept predložen ovom definicijom se često opisuje kao trostruka poenta održivosti. U ovoj vizuelizaciji održivosti ono što mi tražimo jesu inženjerski projekti koji imaju najpozitivniji uticaj na preseku Ljudi kojima želi da služi, Planeti, kako na mikro i makro nivou i dugoročnom Profitu svih uključenih tokom trajanja projekta. Prema ovom testu, održivi most ne može biti onaj koji služi ljudima kojima služi, ali nameće visoku cenu eksploatacije. Niti bi mogao biti ekološki dobar i ekonomski isplativ most koji ne služi nikome. Umesto toga, kompletno održivi most je onaj koji se trudi da služi ljudima koji ga koriste i okruženju sa kojim je povezan sa prihvatljivim dugoročnim troškovima. Održivi most nije, onda, definisan od strane bilo koje karakteristike građevine, već gledanjem strukture u celom njenom kontekstu.

Da li su mostovi koje smo pomenuli na početku ovog teksta održivi? Odgovor je: Možda i jesu, ali osobine gore pomenute, same po sebi, ne govore kompletnu priču o uticaju svakog mosta na dijagram trostruke poente održivosti. Sa definicijom u ruci, sada možemo da pogledamo neku od struktura iznad ili predloženi projekat mosta i početi da merimo i planiramo njegovu održivost.

Da li je održiv?

Dakle, sa korisnom definicijom koju možemo primeniti na koncept, sledeće logično pitanje je: Kako se ciljevi projekta održivog mosta mere i kvantifikuju? U većini sveta, trenutno ne postoje nacionalni ili međunarodni standardi za merenje ili rangiranje održivih mostova kao što je čuveni LEED program Saveta zelene gradnje Sjedinjenih Američkih Država, britanski BREEAM, nemački DGNB i slični, a koji rangiraju održivost neke zgrade. Savet zelene gradnje Sjedinjenih Američkih Država opisuje svoj program na sledeći način: „LEED rejting sistem zelene gradnje je nacionalno prihvaćeni reper za projektovanje, izgradnju i upravljanje zelenih zgrada visokih performansi.“ Sistem je postao vodeći nacionalni i svetski standard za kvantifikovanje koliko je održiv neki projekat zgrade, škole ili čak urbanistički projekat naselja.

U svojoj suštini, LEED smernice razlažu svaki potencijalno održivi građevinski projekat u jednu od pet sveobuhvatnih kategorija. Poređenja radi, svaka od ovih građevinskih kategorija će biti uparena sa sličnom metrikom projektovanja i građenja mostova. (Tabela 1)

Tabela 1: LEED ciljevi nasuprot održivoj mostogradnji

LEED ciljevi

Ekvivalentni ciljevi mostogradnje

Održiva lokacija

Održiva lokacija

Efikasnost voda

Korišćenje i kvalitet vode

Energija i atmosfera

Energija i transport

Materijali i resursi

Materijali i resursi

Kvalitet unutrašnjeg okruženja

Nedostupno


Ova četiri cilja mogu biti opisana kao četiri pitanja:

  • Gde se most nalazi i kome služi? (Održiva lokacija)
  • Koliko vode i kakvog kvaliteta prolazi preko ili ispod mosta? (Korišćenje i kvalitet vode)
  • Koja vrsta energije se troši od strane mosta i saobraćaja koji on nosi? (Energija i transport)
  • Koji materijali su korišćeni u izgradnji mosta i odakle su oni došli? (Materijali i resursi)

Od navedenih ciljeva, samo LEED kategorija koja se odnosi na kvalitet unutrašnjeg okruženja, koja se bavi zagađivačima unutrašnje životne sredine, izgleda da nema direktno odgovarajući ekvivalent sa metrikom održive mostogradnje. Svaki od ovih potencijalnih pokazatelja održive mostogradnje će biti opisan do određene detaljnosti, dok posmatramo pitanja koja bi trebala da budu postavljena za bilo koji potencijalni projekat održivog mosta.

Pokazatelji održive mostogradnje

Održiva lokacija

Obeležje održive lokacije je ta da je ona pravo mesto za predloženu strukturu. Prava lokacija ne samo da će minimizirati ekološki uticaj novogradnje, već će i rešavati trenutne potrebe zajednica koje namerava da spoji. Pitanja koja se postavljaju u analizi održive lokacije bi mogla da uključuju sledeća: (Tabela 2)

Tabela 2: Pitanja o održivoj lokaciji mosta

* Da li lokacija koristi najbolje raspoložive prakse za kontrolu sedimentacije i erozije?

* Da li most spaja dve postojeće i dobro uspostavljene oblasti ili je to „most ka nigde“?

* Da li predložena struktura dodaje na ekonomskoj i socijalnoj vrednosti dva tela koja spaja?

* Da li most remeti prirodnu oazu, močvaru ili poljoprivredno zemljište?

* Da li je projekat razmatrao ili je most izgrađen na takav način da minimizira kašnjenja korisnika?

* Da li most menja ili poboljšava postojeću strukturu ili je novogradnja?

* Da li su temelji i stubovi potrebni, i na koji način njihova postavka utiče na okolinu?

* Da li most na jednoj lokaciji može da zameni nekoliko manjih, eventualno manje funkcionalnih mostova na različitim lokacijama?


Kada ste pročitali ova pitanja, obratite pažnju na odnos između njih i prethodno definisanu trostruku poentu. Svako pitanje o održivoj lokaciji iznad pokušava da se bavi određenim delom koncepta trostruke poe-nte postavljanjem strukture na optimalnu lokaciju, obraćajući se ekološkim potrebama životne sredine preko koje prolazi i koju spaja, a posmatrajući ekonomske potrebe zajednica. Svaki od pokazatelja za ovu tačku, isto tako, treba da se bavi istim pitanjima koja su postavljena u trostrukoj poenti održivosti sa svog stanovništa.

Korišćenje i kvalitet vode

Voda je dragocen resurs za svaku naciju koji bi trebao da se koristi samo kada je to potrebno i kojim bi trebalo rukovati sa posebnom pažnjom u toku i dugo nakon izgradnje. Voda ima direktnu vezu sa ekonomskim i ekološkim zdravljem svake ljudske zajednice, što je veoma evidentno kada ona nije dostupna. Izračunato je da jedna od osam osoba svetske populacije nema pristup čistoj vodi, a kao rezultat toga, 3,5 miliona ljudi premine svake godine od bolesti povezanih sa nečistom vodom, koji se inače daju izbegnuti.

Ispitivanje korišćenja i kvaliteta vode može da proceni kvalitet i kvantitet vode korišćene u izgradnji, vode koja protiče ispod i vode koja se preliva preko strukture nakon njene izgradnje. (Tabela 3)

Tabela 3: Pitanja o korišćenju i kvalitetu vode održive mostogradnje

* Za mostove preko vode, kako predložena struktura mosta utiče na sisteme odbrana od poplava uzvodno i nizvodno?

* Da li je tehnička voda korišćena tokom procesa izgradnje? Koliko?

* Koji su sistemi postavljeni kako bi se osiguralo da je oticanje vode sa mosta minimizirano (travnate površi duž trasa, i sl.)?

* Koji su sistemi postavljeni kako bi se osiguralo da je voda sa strukture visoko kvalitetna?

* Gde se sakupljena voda sa strukture otpušta?


Energija i transport

Izračunato je da transport predstavlja 10 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i da je odgovoran za 22% svetske potrošnje energije i 25% upotrebe fosilnih goriva širom sveta. Predložena svrha kategorije energije i transporta je da obezbedi da je struktura projektovana i izgrađena na takav način da minimizira potrebu za energijom i transportom okružnih naselja. (Tabela 4)

Tabela 4: Pitanja o održivoj energiji i transportu

* Da li je most opremljen daljinskim senzorima za monitoring kako bi se smanjila potreba ili učestalost inspekcija na licu mesta?

* Da li most olakšava praktične inspekcije svojih pojedinačnih komponenti kada je to potrebno?

* Da li gradnja mosta smanjuje prosečnu kilometražu pređenu između naselja koje povezuje?

* Da li je most izgrađen korišćenjem savremenih mostograditeljskih tehnologija ili drugih tehnika za smanjenje građevinske aktivnosti i potrošnje energije?

* Da li generacija energije na licu mesta može da zadovolji sopstvene energetske potrebe mosta?

* Da li su električne komponente mosta energetski efikasne?

* Da li je most opremljen brzom trakom?

* Kod platežnih putnih pravaca, da li je most opremljen automatizovanim uređajima za plaćanje putarine, uključujući i promenljive saobraćajne znake?

* Da li most ima pešačke i/ili biciklističke staze?

* Da li most ima elemente koji podstiču javni prevoz?


Materijali i resursi

Rečeno je da je najodrživija ona struktura koju ne morate da izgradite! Kategorija materijala i resursa osigurava da je izbor materijala odgovarajući za lokaciju gradnje i da se materijali koji su dostupni za izgradnju koriste u potpunosti. Ova kategorija takođe pokušava da se bavi budućim održavanjima i eventualnom reciklažom strukture i njenih komponenti. (Tabela 5)

Tabela 5: Pitanja o održivim materijalima i resursima

* Da li su materijali koji su korišćeni u izgradnji strukture reciklirani?

* Da li materijali korišćeni u izgradnji strukture mogu biti reciklirani?

* Ukoliko je projekat rehabilitacije, da li su materijali sa stare konstrukcije korišćeni u novoj?

* Ukoliko je projekat rehabilitacije, koliko je prvobitne strukture korišćeno u novom projektu (stubovi, piloni i sl.)?

* Da li su materijali regionalno dostupni ili doveženi sa velikih razdaljina?

* Da li su korišćeni novi materijali ili procesi koji smanjuju ukupne kvantitativne zahteve?

* Da li su deponovani materijali korišćeni u izgradnji mosta (tj. leteći pepeo ili šljaka u betonskoj mešavini)?

* Da li je most projektovan sa kompletnom analizom životnog ciklusa?


Potencijalne prednosti održivosti

Nakon što su održivi mostovi adekvatno definisani i kvantifikovani, neizbežno pitanje se onda javlja: koje su opipljive koristi u investiranje dodatnog sloja napora i resursa u takav projekat?

Čvrsti dokazi za prednostima ove vrste projektovanja mostova je oblast koja zahteva više realnih primera, kao i akademske studije i studije na terenu, kao što je ranije učinjeno za zgrade. Međutim, iz gore navedenih odrednica, lista predloženih prednosti za ovaj tip projektovanja bi mogla da sadrži sledeće: (Tabela 6)

Tabela 6: Potencijalne prednosti održive mostogradnje

* Mostovi koji koriste manje sirovih materijala na gradilištu

* Mostovi koji zahtevaju manje vremena i energije za gradnju

* Mostovi koji otklanjaju materijale sa prenatrpanih deponija

* Mostovi koji zadovoljavaju sopstvene energetske potrebe

* Mostovi koji zadovoljavaju savremene transportne potrebe: brži i efikasniji transport

* Mostovi koji podstiču alternativne tipove transporta

* Dodatno usmeravanje novca u vrhunsko projektovanje i izgradnju mostova i usavršavanje materijala

* Mostovi koji proizvode manje nizvodnih i uzvodnih negativnih uticaja na prirodu i razvijene zajednice

* Mostovi koji bi zbog svoje sertifikacije mogli da usmere proces dobijanja dozvola

* Mostovi koji bi bili u stanju da nadgledaju sopstveno stanje i alarmiraju nadležne ukoliko izbije kritična situacija

* Mostovi koji poboljšavaju i približavaju socijalne i ekonomske zajednice

* Mostovi koji su projektovani korišćenjem boljih inženjerskih procena koji će na kraju bolje služiti javnosti


Održivost bi trebala da bude deo osnovnog tkiva sfere projektovanja i izgradnje objekata niskogradnje. Na primer, u retrospektivi su sada greške koje su građevinski inženjeri i urbanisti napravili posle Drugog svetskog rata itekako dobro shvaćene. U tim periodima je postojala potreba za velikom količinom putnih pravaca koji bi spojili razrušene ekonomije zapadne civilizacije, ali sa često pogubnim posledicama po osetljive ekosisteme, naselja i gradove kroz koji su prolazili.

Iz perspektive inženjera tog vremena, auto-putevi su bili (i još uvek su) inženjerska čuda. Oni su dimenzionisani sa (tadašnjim) odgovarajućim brojem putnih traka kako bi podržali projektovana saobraćajna opterećenja, strukture su projektovane da nose odgovarajuća maksimalna opterećenja, a putni pravci i krivine su projektovane prema tada procenjenim brzinama.

Ono što tada nije shvaćeno niti razmatrano mnogo jesu razlozi zašto neki put ide nekuda, kome on služi, i kako je običan inženjering uticao na životnu sredinu ili ekonomiju gradova kroz koji su prolazili i sekli ih na pola. Alati održivog projektovanja, kada su u rukama sposobne inženjerske zajednice, imaju potencijal da vrate moć odlučivanja u naše ruke zašto bi nešto trebalo (ili ne bi trebalo) da se izgradi, a ne samo kako da nešto izgradimo, sa čime se većina nas prečesto zadovoljava.

Holistički pristup

Kao što je pokazano, kod održivog proj-ektovanja se ne radi strogo samo o ekološkim problemima ili samo o očuvanju energije. Umesto toga, to je više holistički, sveobuhvatni pregled i evaluacija vrednosti i kompatibilnosti projekta mosta sa postojećom ljudskom i životinjskom populacijom na makro i mikro nivou. Kao takav, on ima potencijal da bude korisno sredstvo za kvantifikaciju i određivanje prave veličine indirektnog ili nenamernog oštećivanja naše životne sredine, društva i zajednice u celini.

Kako bismo napravili projekat koji je suštinski održiv kroz celokupni životni vek strukture, svaki od gore pomenutih stavova moraju biti razmotreni sa održivog stanovišta. Na primer, prilikom projektovanja lokacije mosta, da li je bolje postaviti ga unutar močvaranog zemljišta ili negde gde je suvo? Prilikom izvođenja hidrauličnih analiza, kako će prepreke i smanjeni hidraulički otvori uticati na uzvodne i nizvodne tokove i ekosistem? Tokom faze izgradnje, odakle je materijal koji se koristi u izgradnji došao i da li se on koristi na najefikasniji mogući način?

U nadi da ćemo ikada zadovoljiti teret naše definicije održivog projektovanja, ono što je potrebno nisu samo smernice, već i novi par naočara sa kojima ćemo iznova pogledati svaki korak u napretku projekta. Ili, da bismo dobili zaista održivi most, održivi ciljevi trebaju da budu razmotreni i inkorporirani u skoro svakoj fazi projektovanja, izgradnje i održavanja. Održivost je zaista postala podloga celog procesa niskogradnje.

Trenutno stanje standarda održive mostogradnje

Kao što je rečeno, trenutno ne postoji vodeći standard za kvantifikovanje održivih mostova. Stoga, broj mostova osmišljen i brendiran sa „održivom“ etiketom je minimalan. Ove dve činjenice su međusobno povezane. Bez pouzdanih standarda ili uspostavljenih održivih praksi, teško je za autsajdera da napravi razliku između konvencionalnog i održivog dizajna i da istakne karakteristike jednog projekta naspram drugog.

Od izgrađenih mostova, teško je razlikovati između mnogih mostova sa etiketom „održivog“ (ili više nebuloznom etiketom „zelenog“) zbog nedostatka dogovorenih standarda, što većina iskorišćava i koristi održivu etiketu za ceo projekat, iako im je samo jedna karakteristika održiva.

Projektovanje održivih mostova je savremena tema koja zahteva više akademskih studija, modela, testiranja i promišljanja kako bi se razvila na smislen način. Građevinska zajednica počinje da biva svesna potencijala održivog projektovanja i gradnje u sferi niskogradnje. Postoji nada da će budući razvijeni sistemi sertifikacije održive mostogradnje staviti priznate i primenjive alate u ruke inženjera širom sveta na korist investitora i javnosti kojoj služe.

Zaključak

Koncepti prikazani u ovom tekstu imaju namenu da budu samo polazna tačaka i nisu sveobuhvatni spisak pitanja koja bi trebala da se postavljaju prilikom projektovanja održivog mosta. Različite prakse širom sveta će imati drugačije smernice koje će više odgovarati njihovim potrebama, te mi nismo davali nikakve indikacije u ovom tekstu o tome koje je od ovih pitanja važnije od drugog upravo iz tog razloga.

Vreme je da se izolovani svet niskogradnje pridruži sve većem broju stručnjaka iz svih industrija koji shvataju ogroman potencijal održivog dizajna. Ne trebamo da se samo ograničimo na industrije projektovanja i izgradnje, već će svaka industrija koja je na ovaj ili onaj način uključena u mostogradnju imati koristi od standardizovanog seta održivih smernica. Dodatne studije, istraživanja i testiranje nacionalnih i internacionalnih standarda će biti potrebne kako bi se uspostavila krajnja vrednost i pravilna preporuka za bilo koji skup predloženih smernica. U međuvremenu, smernice predložene u ovom tekstu i one koje uspete sami da pronađete na drugom mestu, mogu da se koriste kao odskočna daska za potencijalne pilot projekte kako bi se olakšalo dalje proučavanje ove oblasti u nastajanju.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Saša 10.12.2018.
Dok se ne presvuče asfalt Batrovci -Sremska...
Dejan Popovic 10.12.2018.
Svaka cast.
Lepa 20.11.2018.
Šta je sa nelegalnim objektima koji su izgr...
D 17.11.2018.
I sta ce se videti sa tog tocka koji ce bit...
Kordunas 12.11.2018.
Nadamo se skorom početku radova i kraju tog...