Zidare iščekuje bolja budućnost

07.04.2014. | Dnevnik

Među armijom nezaposlenih radnika na zavodima za zapošljavanje nema živog zidara. Došlo vreme da niko neće u majstore koji bi trebalo da su temeljna struka u oblasti građevinarstva i koji bi mogli solidno da žive od svog rada.

Srbija bi uskoro ponovo mogla postati veliko gradilište u oblasti visokogradnje – ako je verovati najavama iz Ministarstva građevine i urbanizma, gde će glavni nosioci posla biti upravo zidari, fasaderi i krovopokrivači. A njih nema.

Ministar građevine Velimir Ilić nedavno je izjavio da će na podizanju energetske efikasnosti objekata u Srbiji biti angažovano oko 50.000 građevinara. Prema njegovim rečima, banke su spremne da za taj projekat obezbede kredite od 100 miliona evra, a zainteresovana je i „Svetska banka“ i mnoge druge koje bi učestvovale u finansiranju. Već su pripremljeni i predugovori za početak realizacije tog posla u narednoj godini. Iz resornog ministarstva najavljena je i mogućnost „urbane regeneracije gradova“, odnosno rekonstrukcija starih i napuštenih zgrada u stambene objekte. Ministar Ilić ocenjuje da će ta gradnja  biti brža i jeftinija za 30 do 40 odsto od klasične gradnje na drugim lokacijama, zbog čega bi mogla i da zaživi.

Nadalje, pred donošenjem je i novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi, takođe, trebao da skraćivanjem vremena za izdavanje građevinske dozvole na mesec dana (!) privuče više investitora i poveća obim izgradnje. Pitanje je, međutim, ko će raditi sve ove poslove, jer je naša zemlja ostala bez osnovnih zanatskih zanimanja.

Potpredsednik „Građevinsko-industrijske privredne komore Srbije“ Goran Rodić izjavio je za naš list da je lane upisano samo 50 đaka u osnovna građevinska zanimanja, dok su nekada škole bile pune budućih zanatlija. Nije bolje ni u drugim zemljama: zidare traži i Hrvatska, koja, usput, ulaže čak 250 miliona kuna u obnovu fasada. Potrebno joj je 1.200 zidara, a, prema rečima direktora jedne tamošnje građevinske škole, ove školske godine u taj smer nisu upisali ni jednog jedinog učenika.

Rodić objašnjava da Srbiji  nedostaju kvalifikovani građevinski radnici, kao što su zidari, tesari, armirači i drugi majstori. Koliko god se čini da je neimara previše i da su bez posla zbog ogromnog pada u izgradnji, sagovornik kaže da država mora da podstakne školovanje građevinskih majstora, ukoliko želi da spremno dočeka najavljene projekte, da zauzme nova tržišta i poveća devizni priliv zemlje. Mora jednostavno da vrati zanatsku elitu.

U suprotnom, Rodić smatra da srpskom građevinarstvu preti da ostane bez vlastite operative, jer zbog pada investicija u zemlji propadaju i građevinske firme. Našoj operativi se nude poslovi i u inostranstvu, od Alžira, Tunisa, centralne Afrike do Rusije i Kazahstana, međutim, problem je kvalifikaciona struktura zaposlenih. Ne samo što nema majstora, nema ni radnika koji bi mogli da rade kao poslovođe i šefovi gradilišta. Nepovoljna je i starosna struktura – prosečna starost građevinara je 55 godina.

Rodić kaže da  ovakvo stanje traje niz godina. Ni ranije nije bilo više interesovanja za zanatska zanimanja, a prethodne godine upisano je samo 39 učenika u smerove za zidare, tesare ili armirače. Za građevinske škole odavno nema ni stipendija koje bi ih podstakle. Pre godinu dana je iz 31 škole izašlo 72-oje svršenih armirača, zidara i tesara, što nije dovoljno ni za jednu opštinu, a kamoli građevinsku operativu grada ili države. Nekada je samo jedna građevinska škola nudila po 600 stipendija za zanatske trogodišnje škole.

Stoga se procenjuje da će za dve godine domaća građevinska operativa nestati ukoliko se odmah nešto ne preduzme. Rodić kaže je pogrešno što se ne motivišu mladi da se opredele za građevinska zanimanja. On smatra da nova vlada Srbije mora da prepusti privredu pravim stručnjacima uz pomoć kojih se građevinske firme neće morati zaduživati kao do sada po zelenaškim kamatama, zbog kojih se pred njihovom budućnošću otvorio ponor. Važno je da se poveća učešće domaćih firmi u poslovima u zemlji, kako bi stekle reference za nastup na stranim tenderima. Kada mladi uvide da se od građevinarstva može pristojno živeti, biće i veće interesovanje za deficitarna zanimanja.

Ukoliko, pak, država ne povede brigu o građevinskim kadrovima, Rodić kaže da bi domaća građevinska operativa mogla nestati. Tada ćemo morati plaćati i do 40 odsto skuplje specijalizovane radove u građevinarstvu kao cenu prodaje domaćeg tržišta inostranim kompanijama. Jer, život neće stati, uvek će se nešto graditi, ali domaćih zidara neće biti.

Nije svejedno

Primetna je razlika između izučenog majstora zidara i nekvalifikovanog radnika u građevinarstvu. Prvi zida kuću i oblaže je fasadom, dok mu ovaj drugi dodaje cigle, meša beton, donosi materijal, pere alate i mašine... Ne mora da znači da samouki NKV građevinar ne može da radi sve što i zidar, ali za kvalitetan posao potreban je dobro obučen majstor. Zato se traže školovani zidari kojih nema na zavodima za zapošljavanje, dok nezaposlenih NKV radnika ima na pretek.

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...
Milan 09.10.2019.
Da, sve je to lepo u teoriji. Međutim kao i...
Maxs 24.09.2019.
Pa neka plate 50€ i neka prijave radnike na...